Finansije i Osiguranje - Srbija

NBS: Devizne rezerve na kraju septembra 29,85 milijardi evra

Ovaj iznos deviznih rezervi obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 152,4 odsto i 6,7 meseci uvoza robe i usluga, što je više nego dvostruko iznad standarda kojim se utvrđuje adekvatan nivo pokrivenosti uvoza robe i usluga deviznim rezervama, navodi se u saopštenju.

Neto devizne rezerve, odnosno bruto rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve, obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu aranžmana i drugim osnovima, na kraju septembra iznosile su 25,55 milijardi evra a u odnosu na kraj avgusta smanjene su za 769,8 miliona evra.

Iz NBS navode da su odlivi iz deviznih rezervi realizovani po osnovu izmirenja deviznih obaveza države u ukupnom iznosu od 400,2 miliona evra, kao i po osnovu intervencija Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 230 miliona evra.

Pojašnjavaju da je kupovina deviza od 90 miliona evra ugovorena krajem avgusta saldirana, odnosno imala efekat na priliv deviza u septembru, dok je od neto prodaje 380 miliona evra iz septembra na devizne rezerve u ovom mesecu efektuirano 320 miliona evra odliva, jer se prodaja 60 miliona evra, zaključena na kraju septembra, saldira i ima efekat na odliv deviza u oktobru.

Dodaju da je prodaja deviza NBS u drugoj polovini meseca, u najvećoj meri bila uslovljena pojačanom deviznom tražnjom radi uvoza energenata, pre svega nafte, na međunarodnom tržištu, a po visokim cenama usled tenzija na Bliskom istoku.

Što se priliva u devizne rezerve tiče, oni su tokom septembra ostvareni po osnovu upravljanja deviznim rezervama, donacija, i drugim osnovima u ukupnom neto iznosu od 65,5 miliona evra.

Tržišni efekti bili su negativni u iznosu od 381,5 miliona evra, i posledica su kretanja na međunarodnim tržištima smanjenja cene zlata u američkim dolarima za 8,5 odsto, dok je u suprotnom smeru delovalo jačanje američkog dolara u odnosu na evro za 2,3 odsto.

Rezerve zlata na kraju septembra rekordnih 55,14 tona, vredne 6,53 milijarde evra

Rezerve zlata, koje čine deo deviznih rezervi, su na kraju septembra iznosile rekordnih 55.142,3 kilograma i imale su vrednost od 6,53 milijarde evra, što je činilo 21,9 odsto bruto deviznih rezervi, objavila je Narodna banka Srbije.

Tokom septembra količina zlata u deviznim rezervama povećana je za 150,5 kilograma kupovinom 12 zlatnih poluga na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper, navodi se u saopštenju i dodaje da je vrednost zlatnih rezervi u septembru smanjena za 427,7 miliona evra, usled delovanja tržišnih faktora.

Posmatrano od početka godine, kupljene su 2,6 tone zlata na domaćem tržištu, i vrednost zlatnih rezervi je povećana za 335,7 miliona evra usled pomenute kupovine zlatnih poluga, dok su tržišni efekti bili gotovo neutralni, jer je smanjenje cene zlata u američkim dolarima za 3,1 odsto kompenzovano jačanjem dolara u odnosu na evro za 3,6 odsto na međunarodnom tržištu.

Međugodišnja inflacija u septembru od 4,1 odsto u skladu sa očekivanjima

Niska baza iz prošle godine po osnovu primene uredbe o ograničenju trgovačkih marži odrazila se na to da međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru bude 4,1 odsto, što je u skladu sa očekivanjima centralne banke, saopštila je Narodna banka Srbije.

Kako se navodi, mesečna inflacija u septembru od 0,2 odsto bila je određena poskupljenjem hrane, kao i nastavkom rasta cena naftnih derivata u uslovima produženog energetskog šoka, dok je nasuprot tome, sezonski uobičajeno, sniženje zabeleženo kod cena turističkih paket-aranžmana, kao i kod odeće i obuće.

Naglašava se i da je u okviru cena hrane, doprinos mesečnoj inflaciji dominantno potekao od rasta cena prerađene hrane (0,6 odsto) i svežeg mesa (1,7 odsto), u manjoj meri od cena svežeg povrća (0,7 odsto), dok su cene svežeg voća nastavile da beleže pad i on je u septembru iznosio 1,7 odsto.

Prema podacima centralne banke, u odnosu na septembar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića i dalje beleže pad, koji je u proseku iznosio 1,3 odsto.

Cene energenata su na mesečnom nivou u septembru povećane za 1,1 odsto, na šta je u najvećoj meri uticalo poskupljenje naftnih derivata od 2,3 odsto.

Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata iznosio je 11,6 odsto, dok su cene naftnih derivata bile više za 17,3 odsto.

NBS navodi i da su cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije zabeležile mesečni pad od 0,3 odsto, koji je bio vođen sezonskim pojeftinjenjem turističkih paket-aranžmana.

 Na međugodišnjem nivou,kako se ističe, bazna inflacija je u septembru iznosila 4,9 odsto.